RSS
Yangiliklar-Новые сообщения · Azolarimiz-Участники · Forum qoidasi-Правила форума · Qidirish-Поиск
  • Страница 1 из 5
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • »
Архив - только для чтения
Модератор форума: MASTER, DURDON, SAKINA  
Uzbek sporti
DURDONДата: Yakshanba, 05-Iyun-2011, 14:28 | Сообщение # 1
SUPER ADMINKA
Группа: Admin yordamchisi
Сообщений: 10149
Статус:
Bu forumga biz uzbek sporti yangiliklaridan qöyip boramiz

 
DURDONДата: Yakshanba, 05-Iyun-2011, 14:29 | Сообщение # 2
SUPER ADMINKA
Группа: Admin yordamchisi
Сообщений: 10149
Статус:
Sherzod Nazarov: "Eng yaxshi va esda qolarlik jangim hali oldinda"

Sherzod Nazarov sobiq dunyo mutloq chempioni Neyt Kempbelga qarshi ringda.
03.06.2011
"Yosh to'lqin" tahririyati bundan ikki hafta oldin sobiq dunyo mutloq chempioniga qarshi ringga tushgan o'zbekistonlik yosh bokschi, ayni damda Rossiyaning Sankt-Peterbur shahrida mashg'ulotlarini olib borayotgan Sherzod Nazarov bilan suhbat qurdi.

Sherzod Nazarov 27 yoshda. BokRec reytingi bo'yicha u yarim o'rta vazn toifasida O'zbekistonda beshinchi, dunyoda esa 487-o'rinda. Sherzod Nazarov professional ringda jami bo'lib 18 jang o'tkazgan. Ularning 13tasida raqibni nokautga uchratib g'alaba qozongan. Qolgan 5tasida esa mag'lub bo'lgan.

Asli samarqandlik Sherzod Nazarov 21 may kuni Moskva shahrida sobiq mutloq dunyo chempioni Neyt Kempbelga (Nate Campbell) qarshi ringga tushgan edi. 6 raundlik jangda u ochkolar nisbati bilan mag'lib bo'ldi.

“Yosh to’lqin”: Sherzod, siz yaqinda amerikalik sobiq dunyo mutloq chempioni Neyt Kempbelga qarshi ringga chiqgan edingiz. Afsuski 6 raund davom etgan jangda 7 ochkolik farq bilan mag’lub bo’ldingiz. Jangdan oldin mutahassislar sizni bunday yirik kalibrdagi bokschiga qarshi g’alaba uchun emas, balki tajriba uchun tushmoqda, deyishayotgan edi.

Sherzod Nazarov: Sportchi, qaysi sport sohasida faoliyat olib bormasin, har qanday raqibga qarshi g’alaba uchun chiqadi. Endi mag’lubiyatim haqida aytadigan bo’lsam… Biz aslida 6 raundlik jangga tayyorgarlik ko’rgan edik. Amerikaliklar ringga chiqishni oldidan jangni 8 raundga cho'zdirishdi.

“Yosh to’lqin”: Boksda jangga tayyorgarlik ko’rayotganda bir-ikki raund ham farq qiladimi?

Sherzod Nazarov: Konechno, farq qiladi. Masalan 6 raundga nagruzka ozroq bo’ladi. 8 raundga bo’lsa ko’proq bo’ladi… Yana bir problema. Amerikaliklar meni ringga bir oy oldin taklif qilishgan edi. Biroq ular bir necha marta o’z fikrlarini o’zgartirishdi. Bir jang bo’ladi, bir bo’lmaydi deyishdi. Bu mashg’ulotlarimga o’z ta’sirini ko’rsatdi, albatta. Jangga bir hafta qolganda ular uchrashuv aniq bo’ladi deyishdi. Nima qilamiz, rad javobini berishni foydasi yo’q edi. Shuning uchun ringga chiqdim.

“Yosh to’lqin”: Umuman olganda, siz Neyt Kempbelga qarshi o’tkazgan jangizni qanday baholaysiz?

Sherzod Nazarov: Agar yuqorida aytib o’tgan muammolar bo’lmaganida, agar jang 6 raund bo’lganda, yoki oldindan 8 raund bo’lishini bilganimda albatta boshqacha natija ko’rsatgan bo’lar edim.

Sherzod Nazarovning Neyt Kempbelga qarshi o'tkazgan jangidan lavhalar:

“Yosh to’lqin”: Siz Kempbelga 7 ochko farq bilan mag’lub bo’ldingiz. Agar jang olti raund bo’lganda yoki 8 raund bo’lishni siz oldindan bilganingizda, siz shu 7 ochkoga ega bo’lgan bo’larmidingiz?

Sherzod Nazarov: Anig’ini aytish qiyin. Lekin ular meni nastroyimni buzishdi-da bu bilan, tushunyapsizmi. Boksda har bir daqiqaga oldindan tayyorgalik ko’riladi. Amerikaliklar esa jang qoidalarini o’zgartirishdi.

“Yosh to’lqin”: Nega endi amerikaliklarning aytgani bo’laveradi? Ularga qarshi sizning ovozingiz o’tmadimi?

Sherzod Nazarov: Bu jangda men opponent edim. Men ularni emas, ular meni jangga taklif qilishgan edi. Shuning uchun.

“Yosh to’lqin”: Sherzod, boks olamiga kirib kelganingiz haqida gaplashsak. Internetda berilgan ma’lumotga ko’ra siz Samarqandda boks bilan shug’ullanishni boshlagansiz. Shundaymi?

Sherzod Nazarov: Ha, shunday. Boksga kelishimga sabab dadam bo’lgan. O’zi yoshligimdan qiziqib kelar edim. Dadam meni 7-sinfdaligimda murabbiy Anatoliy Romanovich Fonarin oldiga olib borgan. Sovet Ittifoqining xizmat ko’rsatgan murabbiyi edilar. Keyinroq esa Toshkentdagi Olimpiadachilar kollejini tugatdim. U yerda men uch yil davomida mashg’ulotlar o’tkazdim

“Yosh to’lqin”: Rossiyaga qanday borib qoldingiz?

Sherzod Nazarov: 2006 yili Moskvaga kelganman. Do’stim birga mashg’ulotlar o’tkazishga chaqirgan edi. Ustozim Sergey Viktorovich edilar. 2009 yili esa Sankt-Peterburgga keldim. Hozir shu yerda “Tayfun” professional boks klubida mashg’ulotlar o’tkazayapman. Bu yerda kuchli bokschilar talaygina.

“Yosh to’lqin”: Sherzod, siz professional ringda jami bo’lib 18 jang o’tkazibsiz. Ulardan 13da raqibni nokaut qilib g’alaba qozongansiz. Qolgan 5dasida esa mag’lub bo’lgansiz. Shu janglardan qaysi biri eng esda qolarlik bo’lgan?

Sherzod Nazarov: 2008 yili Yevgeniy Strausovga qarshi jang eng esda qolarlik bo’ldi. Shu jangda Strausovni yutishimni hech kim bashorat qilmagan edi. Men jangga juda yaxshi tayyorgarlik ko’rgan edim. Lekin hamma Strausovni yutadi deb o’ylagan edi. Mening kuchimga faqat ustozim ishongan edi, holos. Men esa Strausovni birinchi raunddayoq nokaut qilib, jangda g’olib chiqdim. Shunda ko’pchilik menga boshqacha baho berishni boshlagan... A tak, har bir jang esda qolarlik bo'lgan, desam adashmayman. Lekin eng yaxshi va esda qolarlik jangim hali oldinda.

“Yosh to’lqin”: O’zbekiston boks maktabini qanday baholaysiz?

Sherzod Nazarov: O’zbekiston boks maktabi juda ham kuchli, deb o’ylayman. Chunki O’zbekiston boks maktabi juda ko’p kuchli bokschilar chiqargan. Buni hamma biladi.

"Yosh to’lqin": Har bir sportchining yoshligidan beri o’rnak olib kelgan kumir sportchisi bo’ladi. Sizning kumiringiz kim?

Sherzod Nazarov: Mening kumirim Artur Grigoryan bo’lsa kerak. Chunki kichkinaligimda uning janglarini ko’rib ilhom olar edim. Juda kuchli sportchi bo’lgan.

“Yosh to’lqin”: Bokschining professional faoliyati 35-37 yoshlarga borib yakunlanadi. Siz o’zingizni 40 yoshnigizda qayerda va kim bo’lib ko’rasiz?

Sherzod Nazarov: Bilmadim. Hudoi taolo nima atagan bo’lsa shu narsa bo’ladi.

“Yosh to’lqin”: Sherzod, suhbat uchun katta rahmat. Ringda hamisha omad yor bo’lishini tilab
qolamiz.






Сообщение отредактировал durdon - Yakshanba, 05-Iyun-2011, 14:32
 
DURDONДата: Yakshanba, 12-Iyun-2011, 05:34 | Сообщение # 3
SUPER ADMINKA
Группа: Admin yordamchisi
Сообщений: 10149
Статус:
Ўзбекистон олимпиадачилари ҳамкори маълум бўлди Лондон шаҳрида 2012 йилда бўлиб ўтадиган ХХХ Олимпиада ўйинлари арафасида Ўзбекистон Миллий олимпия қўмитаси Белгиянинг “Суисси Трэвл” ширкати билан ҳамкорлик ҳақида шартнома имзолади.

Регнум ахборот агентлиги хабарига кўра, бундан буён “Суисси Трэвл” ширкати Ўзбекистон Миллий олимпия қўмитасининг Лондон Олимпиадаси бўйича расмий агенти ҳисобланади.

Бу ширкат Лондондаги меҳмонхоналарга жойлаштириш, ўйинлар пайтида транспорт билан таъминлаш, турли мусобақаларга чипталар олиб бериш, экскурсия ва бошқа хизматлар кўрсатишни ўз ичига олган махсус туристик йўлланмаларни ўзбекистонликларга таклиф қилади.

Агар Лондон Олимпиадаси муваффақиятли ўтса, томонлар Рио де Жанейро шаҳрида 2016 йилда бўладиган кейинги Олимпиада ўйинида ҳам ҳамкорликни давом эттиришни режаламоқда.


 
OSIYOДата: Yakshanba, 12-Iyun-2011, 12:16 | Сообщение # 4
Peshqadam
Группа: Ishonchli
Сообщений: 7142
Статус:

'Арсанел' ўзбекистонлик футбол юлдузи Одил Аҳмедовга қизиқиш билдирди'

Ўзбекистон Футбол Федерацияси президенти Мираброр Усмонов Лондоннинг "Арсенал" клуби Ўзбекистон миллий терма жамоаси ярим ҳимоячиси Одил Аҳмедовга қизиқиш билдирганини айтган.
 
OSIYOДата: Chorshanba, 15-Iyun-2011, 09:11 | Сообщение # 5
Peshqadam
Группа: Ishonchli
Сообщений: 7142
Статус:
Озарбойжон пойтахти Боку шаҳрида бўлиб ўтаётган «Каспий кубоги»да учинчи тур учрашувлари бўлиб ўтди. Мусобақада иштирок этаётган «нуралиевчилар» бугун мусобақанинг 3-турида Қирғизистонга қарши майдонга тушишди ва бу сафар йирик ҳисобда ғалаба қозонишди.


Учрашувнинг дастлабки дақиқаларидан олдинга ташланган вакилларимиз аввалига Шоҳжахон Аббосовнинг голи эваига ҳисобда олдинга чиқиб олди. 28-дақиқада энди Иззат Абдуллаев ҳисобдаги фарқни иккитага оширди. Биринчи бўлимнинг сўнггига қадар Музаффар Исмоилов ҳисобдаги фарқни учтага оширди

Иккинчи бўлимда вакилларимиз янада сермаҳсулроқ футбол намойиш эта бошлашди. Аввалига биринчи гол муаллифи Шоҳжаҳон Аббосов ўзининг иккинчи голини киритган бўлса, Иззат Абдуллаев икки дақиқанинг ўзида иккита тўп киритиб хет-трек қайд этди.

Бу билан ҳам чекланиб қолмаган Нуралиев шогирдлари 74-дақиқада Муҳиддин Одиловнинг голидан кейин ҳисобни 7:0 кўринишига олиб келишди. Бу ҳисоб учрашув сўнггига қадар ўзгармади ва вакилларимиз гуруҳдаги сўнгги учрашувни йирик ҳисобдаги ғалаба билан якунлади.

Ўзбекистон - Қирғизстон - 7:0 (3:0)
Голлар: Шоҳжаҳон Аббосов (15, 51), Музаффар Исмоилов (40), Иззат Абдуллаев (28, 63, 65), Муҳиддин Одилов (74).

ЎЗБЕКИСТОН: 1. Комрон Баҳовутдинов, 16. Зокир Аҳмадалиев (14. Бекзод Мирзамуродов, 68), 5. Шоҳжаҳон Қиличев (9. Иброҳим Абдуллаев, 68), 11. Музаффар Исмоилов, 2. Достон Ҳамдамов, 3. Ислом Исмоилов (8. Адҳам Аҳмаджонов, 53), 15. Иззат Абдуллаев, 7. Равшан Хурсанов (сардор), 13. Шоҳжаҳон Аббосов (10. Жавоҳир Сидиқов, 60), 6. Алишер Мирзаев, 18. Ойбек Эркинов (17. Муҳиддин Одилов, 53)

Огоҳлантиришлар: Равшан Хурсанов, 28, Музаффар Исмоилов, 48, Алишер Мирзаев, 59 – Р. Бакит, 11.

Амалга оширилмаган пеналти: Р. Хурсанов, 26.
 
OSIYOДата: Shanba, 25-Iyun-2011, 18:58 | Сообщение # 6
Peshqadam
Группа: Ishonchli
Сообщений: 7142
Статус:
FIFA KUBOGI - UZBEKISTON 2-1 USA (VIDEO)


[video] [/video]
[/c]
 
OSIYOДата: Yakshanba, 26-Iyun-2011, 15:22 | Сообщение # 7
Peshqadam
Группа: Ishonchli
Сообщений: 7142
Статус:

Ўзбек футболчилари плей-oфф босқичига чиқди


17 ёшгача бўлган Ўзбекистон терма жамоаси машғулот пайтида, 2011 йил 19 июн.
26.06.2011

Мексикада 17 ёшгача бўлган ўсмирлар ўртасида давом этаётган футбол бўйича жаҳон чемпионатининг “D” гуруҳида Ўзбекистон терма жамоаси Чехия терма жамоаси устидан 2:1 ҳисобида ғалаба қозониб, play-off босқичига йўлланма олди.

Айни гуруҳда иштирок этаётган АҚШ ва Янги Зелландия терма жамоалари ўртасидаги ўйинда ҳисоб очилмади.

Ўзбекистонлик футболчилар 6 очко билан ўз гуруҳида биринчи ўринни эгаллади.

Энди ўзбек футболчилари “В” (Аргентина), “Е” ва “F” гуруҳларида учинчи ўринни эгаллаган жамоалар билан куч синашади.

Кейинги босқичнинг дастлабки ўйини 29 июнга белгиланган.
 
OSIYOДата: Dushanba, 11-Iyul-2011, 19:59 | Сообщение # 8
Peshqadam
Группа: Ishonchli
Сообщений: 7142
Статус:
Миржалол Қосимов: 'Олимпиячиларимизнинг 'Ўлим' гуруҳидан чиқишларига ишонаман'



Куала Лампурда бўлиб ўтган қуръа натижаларига мувофиқ, Ўзбекистон Олимпия миллий терма жамоаси 2012 йилги Лондон Ёзги Олимпиада Ўйинларига йўлланмани қўлга киритиш учун "Ўлим" гуруҳидан чиқиши лозим бўлади.

Футбол мутахассислари Ўзбекистон тушган "В" гуруҳига ана шундай баҳо беришмоқда.

Чунки учинчи босқич саралаш учрашувларида ўзбекистонлик футболчилар ашаддий рақиблари Австралия, Ироқ ва Бирлашган Араб Амирликларига қарши тўп суришлари керак бўлади.

"В" гуруҳига тушган миллий терма жамоаларнинг кучи деярли бир хил эканини назарда тутиб, ҳар тўрт бош мураббий бир овоздан ягона йўлланма учун курашнинг аёвсиз бўлишини башорат этишмоқда.

Ўзбекистонликларга рақиб бўладиган бу уч давлатнинг футболи эса, Осиё қитъасида муносиб ўринга эга. Озми, кўпми, Жаҳон футболида ҳам ўзини яхшигина кўрсатишга муваффақ бўлган.

Дейлик, ўзбекистонлик футболчиларнинг илк учрашувлари 2004 йилги Афина Ёзги Олимпиада Ўйинларини тўртинчи ўрин билан якунлаган ироқлик рақибларига қарши бўлади.

Бирлашган Араб Амирликлари Олимпия миллий терма жамоасининг ютуқлари эса, ҳатто, ўзбекистонлик мураббийларнинг шахсан ўзлари томонидан ҳам эътироф этилмоқда.

Амирлик ёшлари 2008 йилда 19 ёшгача бўлганлар орасида Жаҳон чемпиони ва Хитойда бўлиб ўтган Осиё Ўйинларининг финалига чиқиш билан ўзларининг нималарга қодирликларини амалда исботлаб қўйишган.

Австралия Олимпия миллий терма жамоаси эса, гуруҳдаги бошқа рақиблари билан солиштирганда, Олимпида Ўйинларида энг катта тажрибага эга жамоадир.

Австралиялик футболчилар ўз тарихларида икки бор Олимпида Ўйинларининг чорак финалига чиқишган, 1992 йилда эса, Барселонада тўртинчи ўрингача кўтарилишга муваффақ бўлишган.

Ўзбекистоннинг имкониятлари...

Айни ўринда шуни ҳам таъкидлаб ўтиш жоизки, ўзбекистонлик футболчилар ҳам ўз рақибларидан заррача қолишмайди.

Учинчи босқич саралаш учрашувларида Марказий Осиё минтақасини фақат Ўзбекистон намоён этмоқда.

Улар сўнгги беллашувларида ҳонг-конглик рақибларини мағлуб этиб, бу каби шарафга нойил бўлишганди.

Бугун Ўзбекистон Олимпия миллий терма жамоаси таркибини ташкил этувчи аксарият футболчилар 2008 йилда Саудия Арабистонида бўлиб ўтган Осиё чемпионатининг кумуш медалини қўлга киритишган.

20 ёшгача бўлганлар орасида Мисрда бўлиб ўтган сўнгги Жаҳон чемпионатида ҳам иштирок этишган.

Ўтган йил Хитойда бўлиб ўтган 16-Осиё Ўйинларининг чорак финалигача чиқишга муваффақ бўлишган.

Ўзбекистонлик футбол юлдузи ва таниқли мураббий Миржалол Қосимов ҳам футболчиларнинг узоқ йиллар давомида бирга тўп суриб келишгани, бир-бирларига яхши синашта эканликлари бўлажак учрашувларда уларга қўл келишини айтади.

Унга кўра, Ўзбекистон Олимпия миллий терма жамоаси яхши шаклланган ва сўнгги йилларда ёмон ўйин кўрсатаётгани йўқ:

Mиржалол Қосимов "В" гуруҳига тушган миллий терма жамоалар билан бемалол ўйнаш мумкинлиги, ўзбекистонлик футболчилар ўз гуруҳларидан чиқишни уддалашларига ишончи комиллигини айтади.

"17 ёшгача бўлган футболчиларимизнинг Мексикадаги сўнгги Жаҳон чемпионатидаги иштироклари бунга мисол. У ерда ҳам футболчиларимизга қийин бўлади дейишганди. Аммо, бунга қарамасдан, улар чиройли ўйин кўрсатиб, дунёнинг кучли саккизталигига киришди," дейди у.

Айни ўринда шуни ҳам таъкидлаб ўтиш жоизки, осиёлик кўплаб футбол мутахассислари "В" гуруҳида Австралия миллий терма жамоасининг имкониятлари яхши, деган фикр билдиришмоқда.

Аммо Миржалол Қосимов ҳар бир миллий терма жамоа гуруҳдан чиқиш учун қаттиқ ҳаракат қилиши, ўзига хос ўйин услубига эга эканликларидан келиб чиқиб, улардан алоҳида биттасини йўлланма учун курашда ўзбекистонлик футболчиларнинг ашаддий рақиблари, деб атамаган бўлишини айтади.

Ўзбекистон Олимпия миллий терма жамоаси яқинда Исроил, Словения ва Сурияга қарши Австрияда ўтказган барча халқаро ўртоқлик учрашувларини ҳам ғалаба билан якунлаган.

Бундан ташқари, учинчи босқич саралаш учрашувларининг дастлабки ва якуний беллашувларининг Тошкентда бўлиб ўтиши ҳам ўзбекистонлик футболчиларга яхшигина қўл келиши айтилмоқда.

Ўзбекистонлик футболчиларнинг гуруҳдаги сўнгги учрашуви эса, келаси йилнинг 14 март куни Бирлашган Араб Амирликларига қарши бўлиб ўтади.

Тўрттагина йўлланма

Ҳозирги босқичда 2012 йилги Лондон Ёзги Олимпиада Ўйинларига бор-йўғи тўртта йўлланмани қўлга киритиш учун қитъанинг 12 миллий терма жамоаси кураш олиб боради.

Йўлланмани нақд қилиш учун эса, қай бир миллий терма жамоа бўлишидан қатъиназар, ўз гуруҳида биринчи ўринни қўлга киритиши лозим бўлади.

Иккинчи ўрин билан якунлаган миллий терма жамоа эса, шу йил март ойи охирларида бўлиб ўтажак плэй-офф беллашувларида ҳам иштирок этади.

Сиз, азиз ўқувчи, Ўзбекистон Олимпия миллий терма жамоасининг 2012 йилги Лондон Ёзги Олимпиада Ўйинларига йўлланмани қўлга киритиш имкониятларини қандай баҳолайсиз?
 
OSIYOДата: Yakshanba, 17-Iyul-2011, 11:54 | Сообщение # 9
Peshqadam
Группа: Ishonchli
Сообщений: 7142
Статус:
Ruslan Chagaev 28 avgustda ringga tushadimi?

Ўзбекистонлик донгдор боксчи, профессионал бокснинг "Оқ Тайсон"и Руслан Чагаев WBA йўналиши бўйича энг оғир вазн тоифасида Жаҳон чемпионлиги камарини қайтариб олиш учун шу йилнинг 28 август куни россиялик боксчи Александр Поветкинга қарши рингга тушмоқчи.

Руслан Чагаевнинг Би-би-си Ўзбек Хизмати билан суҳбатида айтишича, бўлажак жанг масаласида ҳар икки томон деярли келишиб бўлишган.

"Бу хусусда фақат расман шартномага имзо чекиш қолган, холос", дейди Руслан.

Унга кўра, бу иш ҳам шу ҳафталарда битади.

Бўлажак жангнинг Олмониянинг Эрфурт шаҳрида бўлиб ўтиши кутилмоқда.

Руслан айни шу омилни назарда тутиб, россиялик рақиби билан жанггининг амалга ошишига ҳеч бир тўсиқ бўлмаслигига умид қилаётганини айтади.

Ўзбекистонлик донгдор боксчи эса, бир неча йилдан буён Олмониянинг Universum Box-Promotion клубида шуғулланиб келади.
Руслан аслида шу йилнинг май ойида британиялик боксчи Девид Ҳейга қарши рингга тушиши лозим эди. Аммо Русланнинг ўрнига Владимир Кличко билан жанг олиб борган Девиднинг мағлубиятини тан олишдан бошқа чораси қолмади

Руслан бундан икки йил аввал украиналик боксчи Владимир Кличкодан мағлубиятга учраб, энг оғир вазн тоифасида чемпионлик камаридан буткул мосуво бўлганди.

Аммо ўтган йил май ойида австралиялик рақиби Кали Мианни енгиб, яна чемпионлик камарига даъвогарлик қилиш ҳуқуқини қўлга киритганди.

Ўша йилнинг ноябр ойида Олмониянинг Ҳамбург шаҳрида бўлиб ўтган сўнгги жангида америкалик рақиби Тревис Уокерни ҳам мағлуб этиб, бундан кейинги жангги албатта Жаҳон чемпионлиги камари учун бўлишини айтганди.

Руслан шу йилнинг май ойида британиялик боксчи Девид Ҳей билан рингга тушиши кутилганди.

Аммо жангга саноқли ойлар қолган бир пайтда Девид Ҳей Владимир Кличко билан жанг олиб бориш ниятида эканини эълон қилганди.

Шу йилнинг 2 июл куни профессионал боксда Жаҳоннинг супер чемпионлиги учун олиб борилган жангда Девид Ҳей рақибига енгилиб, унга чемпионлик камарини олдириб қўйди.

Жаҳоннинг супер чемпионини аниқлаб берган ана шу жанг ортидан эса, профессионал бокснинг энг оғир вазн тоифасида Жаҳон чемпионлиги ваканцияси бўшаган.

Руслан Чагаев 2007 йилнинг 14 апрел куни россиялик рақиби Николай Валуевни енгиб, илк бор профессионал бокснинг WBA йўналиши бўйича энг оғир вазн тоифасида Жаҳон чемпиони бўлганди.
Амалга ошса, бу - Александр Поветкиннинг профессионал боксда Жаҳон чемпионлиги учун олиб борадиган илк жангги бўлади

Александр Поветкин 2005 йилда профессионал боксга ўтган.

Олмониядаги таниқли Sauerland Event промоутерлик ширкати ҳомийлиги остида рингга тушади.

Профессионал боксда 19 та жанг ўтказган бўлса, уларнинг ҳаммасида ғолиб чиққан.

Ҳаваскор боксда бир неча бор Россия, Оврўпо чемпиони. Жаҳон ва Олимпиада Ўйинларининг олтин медалини ҳам қўлга киритган.

Аммо айрим бокс мутахассислари унинг ҳимояда аниқ ҳаракат қилолмаслиги ва рақибини нокаут қилиш даражасида кучли зарбага эга эмаслигига ҳам эътибор қаратишади.

WBA рейтингида Руслан Чагаевдан кейин 2-ўринни эгаллаб турибди.

2009 йилдан бошлаб америкалик мураббий Тедди Атлас қўл остида шуғулланиб келади.

Аммо шу йил бошида машғулотларни қаерда олиб бориш масаласида келиша олмай, вақтинчалик мураббийсиз қолгани ҳам айтилади.

Амалга ошса, бу - Александр Поветкиннинг профессионал боксда Жаҳон чемпионлиги учун олиб борадиган илк жангги бўлади.

Ҳаваскор боксда бир неча бор Осиё ва Жаҳон чемпионлари бўлган Руслан Чагаев эса, энг оғир вазн тоифасида дунёдаги энг кучли боксчилардан бири саналади.

Ўзбекистонлик таниқли боксчи профессионал боксда бундан аввал ўтказган 26 та жангининг 24 тасида ғалаба қозонган, биттасида мағлуб бўлган ва яна биттасини дуранг ҳисоби билан якунлаган.

Руслан Чагаев кубалик афсонавий боксчи Феликс Савонни икки бор мағлуб эта олган ягона хорижлик боксчи сифатида ҳам бутун жаҳонга машҳур.

Ўзбекистонлик донгдор боксчи бўлажак рақибининг яхши спортчи экани, бироқ ундан заррача чўчимаслиги, ҳамма нарса рингда ҳал бўлишини айтади.


ozodlik.org
 
DURDONДата: Chorshanba, 20-Iyul-2011, 05:43 | Сообщение # 10
SUPER ADMINKA
Группа: Admin yordamchisi
Сообщений: 10149
Статус:
ХАБАРЛАР / ЎЗБЕКИСТОН
Валижон Шамшиев жаҳон чемпионатида 3 ўринни эгаллади
20.07.2011



АҚШнинг Лас-Вегас шаҳрида Каратенинг Чан-Кук До (Chun Kuk Do) йўналиши бўйича бўлиб ўтган Жаҳон чемпионатида ўзбекистонлик таниқли қизиқчи ва спортчи Валижон Шамшиев 3 ўринни эгаллади.

Америкада ўзбек тилида чоп этиладиган “Ватандош” нашрининг хабар беришича, “қора белбоғ” соҳиби Валижон Шамшиев 34 ёшдан 45 ёшгача бўлган эркаклар орасида беш кишига қарши жангга чиққан.

Жами Ўзбекистондан 3 киши иштирок этган карате бўйича Жаҳон чемпионатида 21 ёшли Зумрад Тайзиддинова 18 дан 34 ёшгача бўлган аёллар ўртасида 2-ўринни эгаллаган.

Спортчилар Америкага таниқли ўзбек карате устаси Хўжамқул Хўжақулов раҳбарлигида ташриф буюрган.

Каратенинг Чан Кук До йўналишига АҚШлик таниқли спорт устаси, кино актёри Чак Норрис 1990 йилда асос солган.

23 июл куни Валижон Шамшиев Нью Жерсида ўзбекистонликлар учун “Кулганда гўзал” номли кулги кечасида ҳам иштирок этиши кутилмоқда, дея хабар қилади “Ватандош” газетаси.


 
DURDONДата: Shanba, 23-Iyul-2011, 23:23 | Сообщение # 11
SUPER ADMINKA
Группа: Admin yordamchisi
Сообщений: 10149
Статус:
ХАБАРЛАР / ЎЗБЕКИСТОН
Ўзбекистон-Қирғизистон 4:0

23.07.2011
23 июл кун 2014 йили Бразилияда бўлиб ўтадиган футбол бўйича жаҳон чемпионати саралаш ўйинлари доирасида Ўзбекистон ва Қирғизистон терма жамоалари Пахтакор марказий стадионида майдонга тушди.

Ўйин натижаларига кўра, ўзбекистонлик футболчилар 4:0 ҳисобида ғалаба қозонди

Биринчи гол муаллифи Александр Гейнрих, иккинчи голни Марат Бикмаев, учинчи голни Сервер Жепаров ва сўнгги голни Улуғбек Бақоев киритди.

Шу пайтгача Ўзбекистон ва Қирғизистон терма жамоалари беш маротаба куч синашишган ва барчасида Ўзбекистон терма жамоаси ғалаба қозонган.

Бешта ўйин натижасига кўра Ўзбекистон термасининг голлар н
исбати 22:2.


 
DURDONДата: Chorshanba, 27-Iyul-2011, 01:34 | Сообщение # 12
SUPER ADMINKA
Группа: Admin yordamchisi
Сообщений: 10149
Статус:
ХАБАРЛАР / ЎЗБЕКИСТОН
Ўзбекистон терма жамоаси Бишкекка ўйин куни келади



27.07.2011

Футбол бўйича 2014 йилги жаҳон биринчилигининг саралаш ўйинлари доирасида 28 июл куни Ўзбекистон миллий жамоаси Қирғизистон гуруҳига қарши майдонга тушади.

Ўзбекистон Футбол федерациясининг билдиришича¸ ўзбекистонлик футболчилар жавоб ўйини учун Бишкекка 28 июл тонгда етиб келади ва ўйин тугаши билан яна махсус рейс билан Тошкентга қайтади.

Қирғизистон Футбол федерацияси раҳбарлари 28 июл кунги жавоб ўйинида меҳмонлар хавфсизлиги тўлиқ таъминланишини таъкидламоқдалар.

Жаҳон чемпионати саралаш ўйинлари доирасидаги биринчи ўйинда ўзбекистонлик футболчилар қирғиз жамоасини 4:0 ҳисобида мағлуб қилдилар.

Бишкек ўйини олдидан бугун Ўзбекистон миллий жамоаси мутасаддиларининг махсус матбуот анжумани ўтказиши кутилмоқда
.


 
MASTERДата: Payshanba, 28-Iyul-2011, 13:42 | Сообщение # 13
Adminstrator
Группа: ADMINISTRATOR
Сообщений: 7547
Статус:
Йирик ҳисоб анъанаси давом этди
Рукн: Янгиликлар » ОСИЁ

Терма жамоамиз ўйиннинг бошиданоқ рақибга нисбатан прессинг қўллаши орқали, бугунги ўйинга ҳам жиддий ёндошгандек кўринди. Биринчи бўлим ўрталаригача юзага келаётган кетма-кет хавфли ҳужумлар терма жамоамизнинг бу ўйинда йирик ғалаба қозонишидан дарак бераётгандек эди. Аммо, худди Тошкентда бўлгани каби бу сафар ҳам тўп дарвоза тўрига бориб тушавермади. Назаримизда, Тошкентда тўпнинг дарвозага кириши қийин бўлишида омаднинг рақиб томонида бўлгани сабаб бўлган бўлса, бу сафар ҳужумчиларимизга бироз жиддийроқ муносабат етишмади.

Қирғизистон ҳам, мақсад қилганидек, илк дақиқаларданоқ ўз бахтини ҳужумдан излай бошлади. 3-дақиқада Мирлан Мурзаев тўпни эгаллаб олиб, Азиз Сиддиқовга қолдирди. Унинг зарбаси эса ноаниқ чиқди. Ўйиннинг 7-дақиқасида вакилларимиз яхши ҳужум уюштиришди ва худди Тошкентда урилган биринчи голнинг нусхаси такрорланиши мумкин эди. Станислав Андреев яна ўша чап қанотдан тўпни жарима майдончасига етказди. Гейнрихнинг зарбаси эса бу сафар ҳимоячига тегиб, майдонни тарк этди. Ўша заҳоти амалга оширилган бурчак зарбасидан сўнг, тўп Станислав Андреевга келиб тушди. Унинг кучли зарбасини дарвозабон майдон ташқарисига чиқариб юборди. 17-дақиқада Станислав Андреевнинг ўзи чап қанотдан рақиб жарима майдончасига яқинлашиб бориб, тўпни янада қулай вазиятда турган шерикларига узатди. Тўпга на Бақоев, на Гейнрих етиб кела олишди.

Орадан кўп ўтмасдан, терма жамоамиз бу сафар ҳужумни ўнг қанотдан ривожлантириб, тўп жарима майдончасига эмас, уни ташқарисида турган Гейнрихга етказилди. Саша товони билан тўпни жарима майдончасига кириб бораётган Серверни тўп билан таъминлади. Жепаров тўпни бироз аниқроқ тўхтата олганида, дарвозабон билан бирга-бир вазиятда дарвозани ишғол қилиши мумкин эди. Карпенконинг узоқ масофадан йўллаган кучли зарбаси Қирғизистон дарвозаси тўсинига теккани билан ёдимизда қолди.

Ўйиннинг 33-дақиқасида эса рақиблар ўйиндаги илк хавфли вазиятни яратишди. Ўзбекистон миллий терма жамоаси сафида ўзининг дебютини нишонлаган Салим Мустафоев тўпни рақибига олдириб қўйди ва қирғизистонлик футболчи ўнг қанотдан ёлғиз олдинги интилиб, жарима майдончасига ёлғиз кириб келаётган шеригига тўпни аниқ етказиб берди. Ҳужумчи тўпни тўхтатишда техник хатога йўл қўйгани учун Ислом Тўхтахўжаев тўпни жарима майдончасидан узоқлаштиришга муваффақ бўлди.

Тошкентдаги ўйиннинг 28-дақиқасида гол киритилган бўлса, бу сафар биринчи бўлим охирига қадар таблода ҳисоб ўзгармади. 38-дақиқада дарвозабон Руслан Амировнинг ўзи терма жамоамизга ёрдам бериб юборгиси келди шекилли, ҳимоячилари томонидан етказиб берилган тўпни узоқлаштираман деб, тўппа-тўғри ўзига яқинлашиб келаётган Александр Гейнрихга қараб тепди. Тўп эса Сашанинг бошига тегиб, дарвозабон бахтига, дарвозага аниқ бормади.

Биринчи бўлимни кузата туриб, терма жамоамизнинг бу ўйинга етарли иштиёқ билан ёндаша олмаганини кузатишимиз мумкин. Бунинг натижаси ўлароқ, Қирғизистон терма жамоаси гол уриш учун имкониятларга эга бўла бошлади. Бўлим охирида жарима майдончамизга ёриб кирган футболчи яхшиямки ҳеч нарса қила олмади.

Иккинчи таймдаги илк ҳужум гол билан якунланди. Александр Гейнрихга нисбатан ишлатилган қўполлик натижасида белгиланган жарима зарбасини Сервер Жепаров чап қанот оркали ўйнашга қарор қилди. Тўпни қабул қилишга тайёр турган Андреев тўпни дарҳол жарима майдончасига баландлатиб етказди. Улуғбек Бақоев дарвозабон билан биргаликда тўпга сакради. Тўп эса ҳеч кимга насиб қилмаган ҳолда, уларнинг орқасида очиқ турган Виктор Карпенкога келиб тушди. Виктор тўпни тўхтатиб ўтирмасдан бўш қолган дарвозани ишғол қилди - 0:1.

Голдан кейин ташаббус тўла-тўкис терма жамоамиз томонига ўтди. Қирғизлар эса яна бутун жамоа бўлиб ҳимояланишга ўтишди. Терма жамоамизнинг позицион ҳужумлари эса хавфли кўриниш ола бошлади. Қирғизистон эса майдон марказида кучли прессингга дуч келгани туфайли, тўпни ҳимоядан тўғри ҳужумга етказишга ҳаракат қилди. Баъзан бу тактика уларга наф келтиришлари ҳам мумкин эди. Масалан, 62-дақиқада Даврон Асқаров 17 метрдан дарвозамиз томон эркин зарба бера олди. Аммо тўп дарвоза устидан ўтиб кетди.

Аввалги ўйинларда Гейнрихнинг жисмоний ҳолати яхшиланганига гувоҳ бўлгандик. Ҳаттоки у ўйин охирида майдон марказидан жарима майдончаси томон тўп билан югурганди. Бу сафар ҳам Саша Жепаровнинг тўп узатишидан сўнг деярли майдон марказидан дарвозабон билан бирга-бир чиқиб борди. Унинг кетидан 3 нафар ҳимоячи етиб борганига қарамай, Гейнрих уларни яна бир мартадан алдаб чиқиб, тўпни бўш турган Насимовга етказди. Бокудан келган футболчимиз ўз Озарбойжонга голсиз қайтмайдиган бўлди - 0:2.

Орадан беш дақиқа ўтиб, Гейнрихнинг ўзи узоқ масофадан бўш қолган дарвозани ишғол қила олмади. Ўйинда энг фаол ҳаракат қилган Станислав Андреев бу вазиятда ажойиб пас муаллифига айланганди. 74-дақиқада Насимов 4 метрдан дарвозани ишғол қила олмади. Яна ўша Андреев томонидан ерлатиб узатилган тўпни Баҳодир дарвозабон устидан ошириб қўймоқчи бўлди, аммо тўп биратўла дарвоза тўсини устидан ўтиб кетди. Орадан 3 дақиқа ўтиб, Баҳодир Насимов ҳимояда тўпни футболчидан олиб қўйиб, Александр Гейнрихни қулай вазиятга чиқарди. "Сувон" футболчиси жарима майдончасига кириб келиб, қулай вазиятда турган Жепаровга тўпни етказаётганида, ҳимоячи тўп йўлига ғов бўлди.

84-дақиқада Сервер Жеперовнинг 17 метрдан йўллаган кучли ва аниқ зарбасини дарвозабон Амиров бир амаллаб майдон ташқарисига чиқариб юбора олди. Ўйин тугашига 2 дақиқа қолганида эса Гейнрих 6 метрдан рақиб дарвозасини ишғол қила олмади. Ўйиннинг сўнги дақиқасида уюштирилган ҳужумни эса захирадан майдонга тушган Жасур Ҳасанов бошлаб берди. У Жепаровни олдинга бошлади. Сервер янада қулайроқ вазиятда турган Насимовни тўп билан таъминади. Баҳодир эса қулай вазиятни кўкка совурмай, бугунги ўйинда "дубл"га эришди - 0:3.

Шундай қилиб, икки ўйин натижасига кўра, терма жамоамиз ўз дарвозаси дахлсизлигини сақлаган ҳолда, Қирғизистон дарвозасига 7та тўп киритишга муваффақ бўлди. Терма жамоамиз Қирғизистон билан олтинчи ўйинда ҳам йирик ғалабани қўлга киритди. Шанба куни Бразилиянинг Рио-де-Женейро шаҳрида ташланадиган қуръа орқали гуруҳ босқичидаги рақибларимизни билиб оламиз.

ЖАҲОН ЧЕМПИОНАТИ. ОСИЁ. 2-САРАЛАШ БОСҚИЧИ
ҚИРҒИЗИСТОН - ЎЗБЕКИСТОН 0:3 (0:0)
Голлар: Виктор Карпенко 47, Баҳодир Насимов 65, 90
Огоҳлантиришлар: Шуҳрат Раҳмонов 13, Курсанбек Шератов 19 — Салим Мустафоев 29, Шавкат Муллажонов 89,
Қирғизистон: Руслан Амиров, Даврон Асқаров, Азамат Бойматов, Курсанбек Шeратов, Азиз Сиддиқов, Анатолий Власичeв, Мирлан Мурзаeв, Марат Ажиниёзов, Руслан Жамшидов (Қаюмжон Шарипов 46), Шуҳрат Раҳмонов, Айбек Орозалиев
Ўзбекистон: Игнатий Нестеров, Виктор Карпенко (Жавлон Иброҳимов 68), Ислом Тўхтахўжаев, Шавкат Муллажонов, Салим Мустафоев, Темур Кападзе (Жасур Ҳасанов 73), Лутфулла Тўраев, Станислав Андреев, Сервер Жепаров, Александр Гейнрих, Улуғбек Бақоев (Баҳодир Насимов 63)
Ҳакамлар: Али Абдулнаби (Баҳрайн), Муҳаммад Салмон Муҳаммад Жафар, Маҳфуд Алавий Сайид Жалал (барчаси - Баҳрайн), Марай ал-Аважий (Саудия Арабистони)
Назоратчи: Ториқ Аҳмад (Ироқ)
Комиссар: Мамметкулиев Аллаберди (Туркманистон)
2011 йил 28 июль. Бишкек. "Спартак". 14700 томошабин.


Манба: www.uff.uz


وَلاَ حَوْلَ وَلاَ قُوَّةَ إِلاَّ بِاللَّ
 
DURDONДата: Yakshanba, 31-Iyul-2011, 12:55 | Сообщение # 14
SUPER ADMINKA
Группа: Admin yordamchisi
Сообщений: 10149
Статус:
Ўзбек футболчилари япон, корейс ва сурияликлар билан беллашади

Ўзбекистон миллий терма жамоаси.


31.07.2011
Футбол бўйича 2014 йил Жаҳон чемпионатининг учинчи давра саралаш ўйинларида ўзбек футболчилари Япония, Сурия ва Жанубий Корея терма жамоалари билан беллашади.

Жорий йилнинг 2 сентябрдан 2012 йилнинг 29 февралига қадар давом этадиган беллашувлар натижасида иккита энг сара жамоа кейинги босқичга чиқади.

Ўзбекистон футболчилари 2 сентябр куни 1-турда Сурия жамоаси билан беллашади. 6 сентябр 2-турда Ўзбекистон-Япония; 11 октябр 3-турда Жанубий Корея-Ўзбекистон; 11 ноябр 4-турда Ўзбекистон-Жанубий Корея; 15 ноябр 5-турда Ўзбекистон-Сурия; 29 феврал 6-турда Япония-Ўзбекистон ўйинлари ўтказилади.


 
OSIYOДата: Payshanba, 11-Avg-2011, 13:51 | Сообщение # 15
Peshqadam
Группа: Ishonchli
Сообщений: 7142
Статус:
Ўзбекистон олимпия термаси - Лобановский мусобақаси ғолиби!


Руминия билан ўйин ўтказилмаганига яраша, Ўзбекистон олимпия терма жамоасининг Украинада ўтказилган Валерий Лобановский хотира турниридан ғолиб чиқишига гувоҳ бўлдик. Қувончли лаҳзалар. Ушбу ғолиблик яна шуниси билан эътиборга молик: эртага юртимизда 1979 йилда авиафалокатга учраган "Пахтакор"нинг 17 ўғлони эсга олинади; бу ўғлонларимиз айнан Украина осмонида самога сочилиб кетишганди. Олимпиячиларимиз ўша юлдузларимизга муносиб издош бўлиб, Украинадан Кубок билан қайтадиган бўлишди.

"Спорт" телеканалига раҳмат - ўйинни тўлиқ томоша қилдик. Абрамов шогирдларига раҳмат - улар кеча Сербияни ютиб, финалга чиқишди ва бизга финал ўйинини кўриш учун имконият яратишди.

Украиналиклар мезбон сифатида ўйин бошидан олдинги интилишларини табиий ҳол сифатида қабул қилиш лозим. Йигитларимиз эса Яровенко шогирдларининг ҳамлаларини бартараф эта олишди ва аста-секин тўпни ўз изнларига бўйсундиришга интилишди. Гарчанд бу тактика терма жамоамизга ўйин бошида наф келтирмаган бўлса-да, рақибнинг шаштини синдиришда фойда берди.

Шундан сўнг, мезбонлар кўпроқ қарши ҳужумда тўп суришга мажбур бўлишди. Ўйиннинг 26-дақиқасида Ислом Тўхтахўжаев оддий вазиятда ўта қўпол вазиятга йўл қўйди - ён қанотдан тўп майдонни тарк этаётгандек ва уни Ислом назорат қилаётгандек кўринган бир вазиятда рақиб футболчиси бирданига тўпга ташланди; унинг тўпга ташланишини кўрган Тўхтахўжаев тўпни тепиб юбормоқчи бўлди. Аммо тўп Павловга текканича, ҳужум уюштириш учун қулай вазиятга юзага келди. Тўпни эгаллаган футболчи уни Евгений Шаховга узатди. Аммо Шахов тўпни тўхтатишда қўпол хатога йўл қўйди ва тўп билан бирга қулай вазиятни ҳам қўлдан чиқарди. Орадан 3 дақиқа ўтиб, бу сафар Павловнинг ўзи Мочалов билан бирга-бир вазиятга чиқиб борди. Тўпни дарвозабонимизнинг ёнидан ўтказиб, ўзи уни айланиб ўтишга ҳаракат қилди. Аммо тўпни қаттиқроқ тепиб юборгани учун тўп майдон ташқарисига чиқиб кетди.

Терма жамоамиз тўпни назорат қилишга ва комбинацион футбол намойиш қилишга ҳаракат қилган бўлса-да, рақиб дарвозаси томон илк хавфли зарба узоқ масофадан йўлланди. Шерзод Каримов бурчак тўпини жарима майдончасига кириб келаётган Жавлон Иброҳимовга ерлатиб узатди. "Бунёдкор" ярим ҳимоячиси ўз навбатида уни орқароққа қолдирди. Салим Мустафоевнинг кучли зарбасини Максим Коваль қийинчилик билан қайтариб қолди. Айнан ушбу вазиятдан сўнг, ё йигитларимизда ўзларига бўлган ишонч ортиб кетди, ёки украиналиклар бироз қўрқиб қолишди шекилли, ташаббус ва хавфли вазиятларни содир этиш бўйича устунлик Абрамов шогирдлари томонга ўтиб кетди. 43-дақиқада уюштирилган ажойиб ҳужум натижасида Олег Зотеев жамоадоши билан "девор" услубида ўйнаб, жарима майдончасига ёриб кирганча, тўпни Коваль қўриқлаётган дарвозанинг яқин бурчагига йўллади. Дарвозабон уни майдон ташқарисига чиқариб юборди.

Иккинчи бўлим бошида худди аввалгисида бўлгани каби мезбонлар ташаббусни қўлга киритишга ҳаракат қилишди. Бурчакдан узатиб берилган тўпга чиқишда Мочалов хатога йўл қўйди. Федотов эса ўткир бурчак остида тўпни эгаллаб олиб, уни шерикларига узатиш ўрнига ўзи дарвоза томон зарба берди. Тўп ҳимоячимизга тегиб, майдон ташқарисига чиқариб юборди.

Ўша сценарий бўйича ўйин давом этди. Рақибнинг бўлим бошидаги босимини бартараф этган футболчиларимиз 69-дақиқада ажойиб ҳужум уюштиришди. Ҳужумга қўшилишни яхши кўрадиган ўнг қанот ҳимоячиси Абдуқаҳҳор Ҳожиакбаровнинг очилишини Зоҳир Пиримов ўз вақтида кўра олди. "Олмалиқ" ҳимоячиси ўткир бурчак остида на дарвоза томон тўғри зарба берди ва на шерикларига тўпни узатди (бу вазиятда тўпни қабул қиладиган шерикларнинг ўзи йўқ эди). Орадан 4 дақиқа ўтиб яна ўша Ҳожиакбаров яна ҳужумга қўшилди, аммо тўпни қабул қилишда техник хатога йўл қўйди.

Иккинчи бўлимнинг қолган дақиқаларида ташаббус тўлалигача Ўзбекистон терма жамоасида бўлгани қувонарли ҳолат. Украиналиклар эса фақат ўйиннинг сўнгги 10 дақиқасида ҳаракатга тушиб қолишди. Ана ташаббус натижаси ўлароқ Александр Бобыль ўйин тугашига 2 дақиқа қолганида ўнг қанотдан олдинга интилди ва бутун учрашув давомида фаол ўйин кўрсатган Акбар Исматуллаевни алдаб ўтиб, дарвозабонимиз билан бирга-бир вазиятда зарба берди. Тўп Мочаловнинг ёнидан ўтиб кетганида ўзбек футбол мухлислари юраклари бир ҳапқириб тушган бўлса не ажаб. Бахтимиз тўп дарвоза устунининг шундоққина ёнидан ўтиб кетди.

Ўйин тугади. Мусобақа регламентига кўра, ғолибни аниқлаш учун қўшимча бўлимлар белгиланмади. Навбат дарҳол пенальтилар сериясига берилди. Бу пенальтилар серия барча-барчанинг асабларини синовдан ўтказди. Ҳар иккала жамоа нақ 8 мартадан дарвоза томон зарба беришди. Футболчиларимиз зарба беришда бирор марта ҳам адашишмади. Украинанинг саккизинчи футболчиси - ўша сўнгги дақиқада гол ура олмаган Александр Бабырнинг зарбасини Виктор Мочалов бартараф этишга муваффақ бўлди. Шу тариқа Ўзбекистон олимпия терма жамоаси Валерий Лобановский хотирасига бағишлаб ўтказилган мусобақанинг ғолибига айланди.

Ўйиндан кейин терма жамоамизга мусобақа кубоги топширилди. Бундан ташқари, Ислом Тўхтахўжаев (мусобақанинг энг яхши ҳимоячиси) ва Шерзод Каримов (мусобақанинг энг яхши ярим ҳимоячи)га шахсий совринлар топширилди.

Лобановский хотира турнири
ФИНАЛ. 10 август
ЎЗБЕКИСТОН - УКРАИНА - 0:0. Пенальтилар бўйича: 8:7
Пенальтилар серияси:
Ислом Тўхтахўжаев (1:0) - Денис Гармаш (1:1)
Акбар Исматуллаев (2:1) - Евгений Ткачук (2:2)
Фозил Мусаев (3:2) - Сергей Кривцов (3:3)
Кенжа Тўраев (4:3) - Дмитрий Еременко (4:4)
Виктор Мочалов (5:4) - Роман Безус (5:5)
Зоҳир Пиримов (6:5) - Дмитрий Гречишкин (6:6)
Салим Мустафоев (7:6) - Юрий Путраш (7:7)
Абдуқаҳҳор Ҳожиакбаров (8:7) - Александр Бабырь (8:7, дарвозабон)
Огоҳлантиришлар: Виталий Федотов 21, Дмитрий Еременко 90
Ўзбекистон: Виктор Мочалов, Акбар Исматуллаев, Абдуқаҳҳор Ҳожиакбаров, Салим Мустафоев, Шерзод Каримов (Нодиржон Одилов 74), Олег Зотеев (Владимир Козак 46), Жасур Ҳасанов, Жавлон Иброҳимов, Дилшод Раҳмутуллаев (Фозил Мусаев 46), Жасур Ҳасанов (Зоҳир Пиримов 46), Темурхўжа Абдухолиқов (Кенжа Тўраев 62),
Украина: Максим Коваль, Сергей Кривцов, Евгений Опанасенко, Дмитрий Хомченовский (Денис Гармаш 46), Кирилл Петров (Алексей Бобырь 46), Евгений Павлов (Юрий Путраш 46), Андрей Ткачук, Евгений Шахов (Виталий Виценец 46), Виталий Федотов (Дмитрий Еременко 58), Андрей Богданов (Ромен Безус 58), Дмитрий Гречишкин.


3-ЎРИН УЧУН

ИСРОИЛ - СЕРБИЯ 0:1
 
  • Страница 1 из 5
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • »
Поиск:
Этот сайт использует файлы cookies для более комфортной работы пользователя. Продолжая просмотр страниц сайта, вы соглашаетесь с Политикой использования файлов cookies.
UzigaBek online