RSS
Yangiliklar-Новые сообщения · Azolarimiz-Участники · Forum qoidasi-Правила форума · Qidirish-Поиск
  • Page 1 of 1
  • 1
Forum moderator: DURDON, SAKINA  
Фитр закоти (рўзаи фитр) нинг ҳукмлари
DURDONDate: Dushanba, 29-Iyul-2013, 21:06 | Message # 1
SUPER ADMINKA
Group: Admin yordamchisi
Messages: 10146
Status:
Фитр закоти (рўзаи фитр) нинг ҳукмлари

Муаллиф: Юсуф ибн Абдуллох ибн Ахмад ал-Ахмад
Ахсодаги «ал-Имом» Дорулфунунининг Шариат Факультетида устоз
Мутаржим: Абу Жаъфар ал-Бухорий
Бисмиллахир рохманир рохийм
Барча Оламлар Роббиси бўлган Аллох таъолога хамду санолар, пайгамбаримиз, Унинг оиласи ва барча сахобаларига салавоту саломлар бўлсин.
Сўнг ...
Ушбу рисола «Фитр закоти ва Фитр байрами-хайити хакидаги хукмлар» нинг расулуллох соллаллоху алайхи ва салламнинг кўрсатмалари ва суннатларидан намуна олиш нияти билан ёзилгандир.
Фитр закотининг хукми:
Абдуллох ибн Умар разияллоху анхудан ривоят килинган хадисга биноан, фитр закотини бериш, мусулмон бўлган катта ва кичик, эркак ва аёл, озод ва кулга фарздир(1) : «Расулуллох соллаллоху алайхи ва саллам рамазоннинг фитр закоти бўлмиш бир соъ хурмо ёки бир соъ арпани беришни озод ва кул, эркак ва аёл, катта ва кичик мусулмонларга фарз килдилар хамда уни одамлар намозга чикишларидан аввал берилишига амр этдилар» (Имом Бухорий ривояти).
Фитр закоти хайит куни ва хайитдан олдинги кечада ўзи ва оиласининг озука эхтиёжидан ортикча нарсага эга бўлган хар бир кишига фарз бўлади.
Унинг ўзи ва карамогида бўлган мусулмон хотин ва болалари номидан фитр закотини бериши фарздир. Аслида, карамогида бўлган кимсаларнинг ўзлари чикаришлари яхширокдир. Чунки бу мавзудаги хитоб, уларнинг ўзларига йўналгандир. Хомила учун фитр закоти бериш, шариатда далиллар бўлмагани учун, фарз эмасдир. Усмон разияллоху анху хакида: «У хомиладан хам фитр закоти берар эди» деб килинган наклнинг ривоят силсиласи, заифдир (Каранг: «Ирвоъ»: 3 / 330).
Фитр закотининг кийматини беришнинг хукми.
Фитр закотининг кийматини бериш, кўп уламоларнинг фатволарига кўра, жоиз эмасдир. Чунки ибодатлардаги асос – тавкифдир (яъни, ибодат Аллох таъоло ва расулуллох соллаллоху алайхи ва валлам тарафидан кандай кўрсатилган бўлса, шундай килиниши керак). Расулуллох соллаллоху алайхи ва саллам ва У зотнинг бирон бир сахобасидан фитр закотининг кийматини берганликлари накл килинмаган. Расулуллох соллаллоху алайхи ва саллам эса: «Бизнинг ишимиздан бўлмаган бир ишни пайдо килган кимсанинг (бу иши) рад килингандир»- дедилар (Имом Муслим ривояти).
Фитр закотининг хикмати.
Фитр закотининг хикмати Абдуллох ибн Аббос разияллоу анху ривоят килган хадисдаги нарсалардир: «Расулуллох соллаллоху алайхи ва саллам фитр закотини рўзадорни бехуда ва хаёсиз сўзларни айтганлигидан поклаш ва мискинларга таом бўлсин учун фарз килдилар. У – ийд намозидан аввал берган кишилар учун кабул килинган закот, ийд намозидан кейин берганлар учун эса (оддий) садакалардан биридир» (Абу Довуд ва ибн Можжа коникарли ривоят силсиласи билан накл килдилар).
Фитр закотининг жинси.
Фитр закотининг жинси инсонлар истеъмол киладиган бугдой, гуруч хурмо, ва бошка озиклардир. Абу Саъид ал-Худрий разияллоху анху: «Биз расулуллох соллаллоху алайхи ва саллам замонида бир соъ таомни фитр закоти килиб берар эдик. Таомимиз эса арпа, майиз, куритилган катик (курут) ва хурмо эди»- деди (Имом Бухорий ривояти).
Фитр закотини бериш вакти.
Фитр закотини сахобалар каби хайит байрамидан бир ёки икки кун аввал берилади. Абдуллох ибн Умар разияллоху анхунинг кули Нофеъ разияллоху анху: «Сахобалар фитр закотини хайитдан бир ёки икки кун аввал берар эдилар»- деди (Имом Бухорий ривояти).
Абу Довуд рахимахуллох хам Нофеъ разияллоху анхудан соглом-сахих ривоят силсиласи билан: «Ибн Умар хайитдан бир ёки икки кун аввал фитр закотини берар эди»- жумлаларини ривоят килди.
Фитр закотини беришнинг охирги вакти Абдуллох ибн Умар ва Абдуллох ибн Аббос разияллоху анхумолар ривоят килган хадисларга кўра хайит намозидир.
Фитр закотининг микдори
Фитр закотининг микдори, хар бир мусулмон учун бир соъдир. «Соъ» дан максад эса, мадиналиклар ишлатган ўлчов бирлигидир. Чунки расулуллох соллаллоху алайхи ва саллам, Абдуллох ибн Умар разияллоху анху ривоят килган хадисда баён килинганидек, ўлчовни Мадина ахлинининг ўлчови билан кайд килдилар: «Ўлчов-меъёр мадиналиклар ўлчов-меъёрига, вазн эса маккаликлар вазнига биноандир»- дедилар (Абу Довуд ва Насоий соглом-сахих ривоят силсиласи билан накл килдилар).
«Соъ» - ўлчов бўлгани учун хам, фитр закотининг микдори расулуллох соллаллоху алайхи ва салламнинг замонидаги мадиналиклар «соъи» билан бўлиши керак.
Камина мухтарам илм толибларидан бирининг ривоят силсиласини Зайд ибн Собит разияллоху анхуга боглаган «муд» ни ўлчов бирлиги килиб олдим ва турли таомларни у билан ўлчадим. Маълумки, бир соъ тўрт мудга тенгдир. Сўнгра, куйидаги натижага эришдим:
Биринчи: Соъ тарози билан ўлчанмас. Чунки соънинг вазни ичига солинган нарсага караб фаркли бўлади. Масалан: Бир соъ бугдой бир соъ гуручдан, бир соъ гуруч бир соъ хурмодан огирликда фарк килади. Хурмо эса навларига караб бир-биридан фарк килади. «Хузарий» нави «суккарий» навидан огирликда фарклидир. Ва хатто бир навга мансуб бўлишига карамай, босилгани[2] куритилганидан огирликда фарк килади. Шунинг учун хам, бу масалада ўлчов бирлиги килиб соъни олиш, белгиланган микдорни аниклашнинг энг нозик усулидир.
Иккинчи: Расулуллох соллаллоху алайхи ва саллам ишлатган соъ, такрибан, 3 (уч) литру 280 (икки юз саксон) миллилитрдир.
Учунчи: Камина соъ билан ўлчанган баъзи озикларни хассос (сезгир) тарозида тортиб кўрдим ва натижалар фаркли эканига гувох бўлиб, куйидаги жадвални туздим:
Озик тури
Бир соънинг кило микдори
Мазза гуручи
2 кг 510 гр
Пешовар гуручи 2 кг 490 гр
Миср гуручи 2 кг 730 гр
Америка гуручи 2 кг 430 гр
Кизил гуруч 2 кг 220 гр
Бугдой 2 кг 800 гр
Ёрма (крупа) дони 2 кг 380 гр
Эзилган бугдой 2 кг 620 гр
Бугдой уни 1 кг 760 гр
Арпа 2 кг 340 гр
Босилмаган «Халос» хурмо 1 кг 920 гр
Босилган «Халос» хурмо 2 кг 673 гр
Босилмаган «Суккарий» хурмо 1 кг 850 гр
Босилган «Суккарий» хурмо 2 кг 500 гр
Босилмаган «Хузарий» хурмо 1 кг 480 гр
Босилган «Хузарий» хурмо 2 кг 360 гр
Курутилган «Рўсан» хурмо 1 кг 680 гр
Босилган аралаш хурмо 2 кг 800 гр
Мен шуни эслатиб ўтмочиманки, бу ўлчовлар такрибийдир. Чунки озикларни соъ билан ўлчаш, мазкур диккат билан амалга ошмайди. Аслида, расулуллох соллаллоху алайхи ва салламнинг соълари халк ичида ёйилиши ва одамларнинг ўлчовига айланиши керак.
Фитр закотини олишга лойик одамлар
Фитр закотини олишга лойик одамлар, Абдуллох ибн Масъуд ривоят килган хадисда: «... мискинлар учун озикдир...» дейилганидек, факир ва мискин мусулмонлардир.
Эслатма:
Факир ва мискин бўлмаган кимсаларга фитр закотини бериш, баъзи кишиларнинг закот олишга лойик бўлмасалар-да, кариндошлари, кўшниларига бериш ёки ўзаро бир-бирлари билан закот алмашишлари, ёки хар йили муайян бир оилага, у оиланинг закот олишга лойик ёки нолойик эканига карамай бериш, хатодир.
Фитр закотини бериш ери, фитр закоти бераётган одамнинг хозир яшаётган еридаги мусулмон фукаролардир. Бошка ердаги мусулмонларга олиб бориб берилса хам бўлаверади. Чунки бунинг асл хукми – рухсатдир. Фитр закотини бошка ерларга олиб бориб беришнинг харом эканига бирор далил йўкдир.
[1] - Бу ерда шуни хам таъкидламокчимизки, ханафий мазхабига кўра фитр закоти бериш вожиб хисобланади. Ханафий мазхабининг муассиси Имом Аъзам рахимахуллох фарз эканига катъий далиллар бўлмаган хукмларни «вожиб» деб номлаганлар.
[2] - Одатда хурмо хар-хил йўллар билан сакланади. Шулардан бири хурмо ўта куриб кетмасидан аввал тунука, пластик идишлар ёки селлофан халталарга, ораларида хаво колмайдиган даражада босиб солинади. Буни босилган – прессланган дейлади.


 
AdminDate: Juma, 28-Mar-2025, 05:25 | Message # 2
Admin
Group: ADMINISTRATOR
Messages: 19
Status:
ZAKOT, FITR VA FIDYA: NIMA? QANCHA? KIMGA?




Maʼlumki Ramazon oyida, asosan, uch turdagi moliyaviy ibodat amalga oshiriladi. Bular zakot, fidya va fitrdir. Quyida yana bir bor ushbu ibodatlar haqida maʼlumot berib o‘tmoqchimiz.



ZAKOT


Zakot dinimiz arkonlaridan biri bo‘lib, hur, aqliraso, balog‘atga yetgan, moli nisobga yetganiga bir yil to‘lgan musulmon shaxslar uchun farz bo‘lgan moliyaviy ibodatdir.

Nisob miqdori tillaning narxiga qarab har yili O’zbekiston musulmonlari idorasi tomonidan e’lon qilinadi. Unga ko’ra so’nggi yillardagi 1 gramm tillaning o’rtacha narxi va nisob miqdori quyidagicha:

Yil

Oltin narxi (1 gramm)

Nisob miqdori

2018

188 235 so‘m

16 000 000 so‘m

2019

200 000 so‘m

17 000 000 so‘m

2020

250 000 so‘m

21 250 000 so‘m

2021

320 000 so‘m

27 200 000 so‘m

2022

400 000 so‘m

34 000 000 so‘m

2023

420 000 so‘m

35 700 000 so‘m

2024 470 588 so‘m 40 000 000 so‘m
Qurʼonda, zakot quyidagi sakkiz toifa kishilarga berilishi aytilgan: “Albatta, sadaqalarni faqat faqirlar, miskinlar, unda (sadaqa ishida) ishlovchilar, dillari oshna qilinuvchi (kofir)lar, (pul to‘lab ozod etiluvchi) qullar, qarzdorlarga va Alloh yo‘lida hamda yo‘lovchiga (musofirga berish) Alloh (tomoni)dan farz (etildi). Alloh ilmli va hikmatli zotdir” (Tavba surasi 60-oyat).

Mana endi bu masalani batafsilroq ko‘rib chiqamiz:

1. Faqirlar – yeyish, ichish, kiyishga yetadigan mablag‘i bor, lekin tasarruflaridagi mol-davlatlari nisobga yetmagan kishilar.

2. Miskinlar – o‘zbekcha aytganda “bechora”, yaʼni chorasiz, o‘ta kambag‘al kishilar;

3. Zakot yig‘uvchi kishilar. Bu toifa bugungi kunda bizning mamlakatimizda yo‘q deyish mumkin;

4. Is

lom diniga oshno qilinishi kerak bo‘lgan kishilar. Bugungi kunda boshqa dindagi kishilarni dinimizga daʼvat qilish maqsadida ularga zakot ulashish ortiqcha, deb to‘xtatib qo‘yilgan;

5. Qullarni ozod qilish uchun. Hozir quldorlik zamoni bo‘lmagani uchun, tabiiyki bunday toifa ham yo‘q;

6. Qarzini to‘lay olmay qolgan kishilar – qarz yukidan qiynalib qolganlar qarzdorlar;

7. Alloh yo‘lidagilar. Ayrim ulamolar tolibi ilmlarga zakot berilsa Alloh yo‘lida berilgan bo‘ladi, deb tafsir qilishadi;

8. Musofirlar. Musofir o‘z vatanida boy bo‘lsa-da, safardagilik chog‘ida, aytaylik, vataniga qaytib ketishi uchun mablag‘i bo‘lmay qolishi mumkin. Shuning uchun ham ularga zakot berish buyuriladi. Bugungi kunda koronavirus pandemiyasi tufayli davlatlar chegaralari, shaharlar, korxonalar, va o‘quv dargohlari karantinga yopilib minglab vatandoshlarimiz chet ellarda ishsiz, mablag‘siz qolib ketishdi, ana shunday paytda boy musulmonlarning zakotlari ularga juda asqotishi shubhasiz.




FITR


Abdulloh ibn Umar roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi: “Rasullulloh sollalohu alayhi va sallam fitr zakoti xurmodan bir soʼ, arpadan bir soʼ miqdorida musulmonlardan qulga ham, hurga ham, erga ham, ayolga ham, kichikka ham, kattaga ham farz qildilar. Uni odamlar namozga chiqishidan oldin ado etishga amr qildilar”. (Imom Buxoriy va Imom Muslim).

Fitr sadaqasi to‘rt narsadan chiqariladi. Ular bug‘doydan yarim soʼ, arpadan bir soʼ, mayizdan yarim soʼ va xurmodan bir soʼdir. Bir soʼ taqriban 4 kilogrammdir.

Shunga ko‘ra, bu yilgi FITR sadaqasining miqdori quyidagicha belgilandi:

2 kg bug‘doydan 8000 so‘m;

4 kg arpadan 12000 so‘m;

2

kg mayizdan 70000 so‘m;

4 kg xurmodan 120000 so‘m.

Har kim o‘z imkoniyatiga qarab ushbu to‘rt mahsulotning xohlagan bir turidan fitr sadaqasini bersa kifoya.

Fitr sadaqasi arab tilida “Sadaqat ul-fitr” deb nomlanadi. Yaʼni fitr (hayit) kuning tongi ushbu sadaqani vojib bo‘lishiga sabab bo‘ladi. Shunga ko‘ra fitr kuni tong vaqtda tug‘ilgan bolaga ham fitr sadaqasi vojib bo‘ladi. Tongdan keyin tug‘ilgan bolaga esa vojib bo‘lmaydi. Tong vaqti vafot bo‘lgan kishidan fitr sadaqasi soqit bo‘ladi, tongdan keyin vafot qilgan kishidan fitr sadaqasi soqit bo‘lmaydi.

Fitr sadaqasi ramazon ro‘zasini xato va kamchiliklardan poklaydi.

Fitr sadaqasini hayit kuni tong vaqtida berish vojib bo‘ladi. Ammo, avvalroq bersa ham joiz. Hayit namozidan keyinga qoldirmaslik kerak.




FIDYA


Qarilik sababli umuman ro‘za tutishga yaramaydigan, kundan-kunga jismonan zaiflashib borayotgan keksalar, hamda surunkali kasal bo‘lib, tuzalishiga umid bo‘lmagan bemorlarga shariatimiz ro‘za tutmaslikka izn beradi. Bu toifaga kiruvchi musulmonlar Ramazonning har bir kuni uchun fidya berishadi. Fidya beruvchilar xohlasalar, fidyalarining hammasini bir qilib, Ramazon oyining istalgan paytida berishlari ham mumkin.

Agar fidya bergan kishi keyinroq birdan quvvatga to‘lib, ro‘za tutishga kuchi yetadigan bo‘lib qolsa, tutmagan ro‘zalarining qazosini tutishi kerak bo‘ladi.

Milodiy 2020 yil (hijriy 1441 yil) uchun FIDYA miqdori bir miskinning bir kunlik oziq-ovqati barobarida bo‘lib, uning o‘rtacha qiymati 20 000 (yigirma ming) so‘m etib belgilandi.

Fitr sadaqasi va fidya zakotga haqdor bo‘lgan kishilarga beriladi.


Manba:

https://azon.uz/content/views/2020-yil-uchun-zakot-miqdori-belgilandi

https://azon.uz/content/views/uzbekiston-musulmonlari-idorasi-fatvo-ha

http://muslim.uz/index.p....-ibodat

https://islom.uz/maqola/442
Attachments: 6042928.jpg (111.7 Kb) · 1000580.jpg (111.7 Kb)


 
  • Page 1 of 1
  • 1
Search: